Knjiga
“PRIČE NOŠENE KOŠAVOM” je zbirka zanimljivih i dubokoumnih priča koje nam otkrivaju svet talentovane autorke Svetlane Bićanin. Ova knjiga nas vodi kroz različite životne situacije, porodične trenutke i školske uspomene koje su inspirisale autorku da razvije priče punih dubine i životnih lekcija. Svetlana Bićanin nas provodi kroz svoj lični razvoj, počevši od detinjstva, gde je već tada pokazivala dar za zapažanje i stvaranje priča koje su oživele u njenoj mašti.
Biografski o autoru:
Svetlana Bićanin je talentovana autorka koja poseduje izuzetnu sposobnost da stvara i razvija priče koje osvajaju maštu čitalaca. Njen literarni talenat je bio primetan još od detinjstva, kada je svoj dar za posmatranje i stvaranje priča koristila u školi i zabavljala svoje školske drugare. Međutim, životne obaveze su je odvukle od pisanja, ali su priče u njoj neprestano tinjale, čekajući pravi trenutak da izađu na svetlost dana.
Svetlana Bićanin je majka i uspešna poslovna žena, koja vodi sopstvenu firmu zajedno sa svojim suprugom. Iako je u početku oklevala da se posveti pisanju, njeni prijatelji su je podržavali i podsticali da podeli svoje priče sa svetom. Odlučila je da se ohrabri i na Instagramu je pokrenula nalog pod nazivom “Priče nošene košavom”. Taj naziv nosi posebno značenje, jer predstavlja priče koje su kao košava – snažne, inspirativne i nose nas kroz različite događaje i emotivna stanja.
Uzbudljiva knjiga sa životnim lekcijama
Dobrodošli u svet “PRIČA NOŠENIH KOŠAVOM”, zbirku inspirativnih priča autora Svetlane Bićanin koja će vas očarati svojom jedinstvenom kombinacijom pouke i zabave. Ova knjiga će vas neodoljivo povući u svoj vrtlog emocija i učiti vas važnim lekcijama života, dok ćete uživati u svakoj rečenici koja lako klizi vašim prstima.
Šta čini “PRIČE NOŠENE KOŠAVOM” posebnim?
Životne lekcije: Svaka priča u ovoj knjizi nosi duboku pouku. Autorka Svetlana Bićanin vešto prenosi mudrost kroz različite životne situacije i likove. Nakon svake priče, ostaćete nadahnuti i razmišljati o važnim vrednostima.
Brzo i lako čitanje: “PRIČE NOŠENE KOŠAVOM” su pisane sa strašću, ali i sa pažnjom prema čitaocu. Stil pisanja je zanimljiv, tečan i privlačan, što će vam omogućiti da uživate u knjizi bez napora i brzo prelazite sa jedne priče na drugu.
Idealna za poklon: Tražite savršen poklon za dragu osobu, poslovne saradnike ili nekoga ko zaslužuje inspiraciju i radost? Ova knjiga je pravi izbor! “PRIČE NOŠENE KOŠAVOM” će osvojiti srca svih koji vole emotivne i dubokoumne priče sa poukom.
Vetar koji nosi: Ovaj naziv nosi posebno značenje, jer ove priče ne pripadaju samo autoru Svetlani Bićanin, već svima nama. Osećanja koja izviru iz njenih reči su univerzalna i dotiču srca čitalaca širom sveta.
Naručite svoj primerak “PRIČA NOŠENIH KOŠAVOM” po neverovatnoj ceni od samo 499 dinara i otvorite vrata ka uzbudljivom svetu lepote i mudrosti. Ova knjiga je savršen izbor za uživanje u samoći, trenucima relaksacije uz šolju omiljenog napitka ili kao poklon koji će oduševiti vaše voljene.
Ne propustite priliku da se prepustite očaravajućim pričama koje su obogatile maštu i srca mnogih čitalaca. Kliknite na link ispod i naručite “PRIČE NOŠENE KOŠAVOM”!
Cena: 499 din
#254 Pred mužem ne jedi sita
Drage moje dame, pišem vama… tek sada shvatam rečenicu babe moje drugarice: “pred mužem nemoj nikada ni da jedeš sita!” Dugo je nisam razumela, sada u ovim godinama mi se razdanjava.
Kao što rekoh, žene moje, prvu stvar koju treba da naučite je da nikada, ali nikada svoju prijateljicu ne ogovarate kod svog partnera, jer kad-tada on će to iskoristiti. Šta imate vi od toga što ćete je napljuvati kako se napila na proslavi firme, ili kolika joj je suknja ili pak da li ima ljubavnika. Verujte mi, biće to nekada u nekom trenutku upereno i protiv vas.
Da li će on vama ikada pljuvati svog ortaka? Teško, da li će vam reci kada mrtav pijan drpa neku žensku u kafani? Bogami, neće. A hoće li vam ispričati da Mile ne zna da zameni akumulator? Ma jok, zaboraviće to čim su ga popravili.
Je li izdao ikada kada se neko iz društa švalerisao? Neee, tek posle skontate da je i on to znao… Pa zašto onda drage moje dame mi to radimo?? Da bi se pravile pametne, fine, poštene? Da bi bile bolje?
Verujte mi, mudrije je da prećutite da ste ispred Maxija srele bivšeg ili da vam se javio na fb. Sada bi rekle “A što? Nije to ništa loše.” Nije, naravno… ali zašto je njemu bitno da vas bivši iz srednje koji godinama živi u Nemačkoj sa ženom i decom vas je pitao na fb kako ste? Razmenili ste par učtivih recenica, malo se pravili važni i to je to.
Zašto je bitno da to vaš muž, momak zna? Očekujete da će i on vama to reći ili pak dajete sebi tako na važnosti? A posle se čak i ljutite kada on poludi kaže da su vam drugarice ovakve ili onakve ili da dajete prostora da vas bivši zovu…
Što se ljutite? Pa nije tako, naravno da nije.. ali zamislite da lavica kaže lavu “onaj tamo drugi me je onjušio”.. i lav ništa.. eee onda ili nije mu stalo do nje ili nije pravi lav!
Ljutite se i govorite stalno nema pravih muškaraca, sve neki kilavi, bla bla… Pa naravno da nema kada mi od njih uporno hoćemo da pravimo drugarice, valjda tako dokazujemo nešto.
Ja mogu sve sa njim da podelim, ništa ne krijemo, mi sve znamo, sve mogu ispred njega.. Kome dokazujemo sebi, njima, drugima?? Mislite da je zanimljivo da vide vaš brijač s dlakama, gaće sa menstruacijom ili pak veštačke trepavice na lavabou??
Lepo je govorila baka moje drugarice… a tek sada shvatih šta je htela reći… a vi razmislite.
#277 Avgust
Gledam te pa mi milo.. opet si tražio da te vidim.. našao si sat dva i za mene, da me uguraš negde između svojih obaveza, treninga, priprema, putovanja.
Prićaš. a ja te gledam.. Opet ti o budućnosti, ti i ja.. Smejem se meni milo, a lažeš, znam da lažeš, al neka, milo mi da verujem makar ovih pola sata dok se tajno nalazimo na parkingu između zgrada.. Grliš me i ljubiš mi obraze, lice, usne.. šapućeš kako sam ti nedostajala..
Topim se, želim da ti verujem, ali.. Moliš me da se još malo strpim, samo dok još prođu neke stvari, pa ćeš lakše posle. Klimam glavom, govorim, tu sam čekam te.. Moraš da ideš, znam, žuriš, obaveze.. Opet me ljubiš i govoriš “volim te”, šalješ još jedan poljubac dok nestaješ iz mog vidokruga.
Sedim sama u svojim kolima i mislim se, evo čekam još 5 meseci, šta imam da izgubim.. brzo će to.. kao i ove prethodne tri godine što su prošle.. okrećem ti broj. Hej – javljaš se.. Hej, jesam li ti rekla da i ja tebe volim.. Smeješ se.. Nisi, znam to, žurim, čujemo se.. Smejem se sebi, naivna li si, al ajde, čekamo i taj avgust, nije to svo vreme sveta.. šapućem sebi…
#346 Njih dve
Gledam njih dve.. iste.. a tako različite.. Isti im nosić, iste oči, ista boja kose, usta preslikana i osmesi kao nacrtani.
Jedna velika, a druga mala, starija devojka, a mala devojčurak. Ja ih rodila i ja vaspitavala, isto ih sve učila. One tako slične, a tako različite. Ova visoka, druga niska, ova tiha druga glasna, jedna mirna, druga do zla Boga nemirna. Jedna bi odmah zaplakala, a druga bi se danima svađala. Ova voli da uči, a ona druga ne, jedna slika, a druga ni čiča glišu ne ume da nacrta. Ova bi glumila i uživa u aplauzima, a ona neće ni pesmicu da ti izrecituje. Dok jednu opominjem “dosta je”, drugu teram “hajde još”, dok ovoj govorim “smiri se”, ovoj kažem “razmrdaj se”. Bože mili, posmatram ih, toliko su fizički iste, a toliko različite..
#369 Tišina mora
Majska topla noć, a ja se topim i znojim u tvom zagrljaju.. kroz otvorena vrata balkona dopire vetar i miris mora.. ježi mi se koža, ali ne od prohladnog vazduha sto mi je dodiruje.. već od tvojih uzdaha na moje zagrljaje, već od tvojih ruku sto me obgrliše oko struka, već od tvojih poljubaca koji se spustiše niz moj vrat pa sve do grudi.
Ustreptala pod tvojim telom predajem se i ne mislim puno, više ništa nije važno, ni šta je bilo, ni šta će biti, vreme je stalo. Čudim se sebi kako sam tako lako se oslobodila svih stega i hrabra u preuzimanju inicijative, bez razmišljanja preuzimam ulogu vođe i tako sigurna u sebe vodim te do zadovoljstva i strasti. Šapućes mi, buncas, govoris i nežno i grubo.. Želis me, znam to a i osecam.. Sve se vrti pod nama i ubrzava, čini mi se zidovi se okreću, tutnji i grudima i glavi.. puca.. Hoćes me i hoću te.. mislim da zvezde padaju od bljeska pred očima.. pucaju kosti od lepote.. A onda se sve umiri, tišina neka zavlada, neka jaka tišina, kao da ispuni vazduh nad našim vrelim telima. Čujem dišeš, polako ali duboko.. osluškujem , glava mi je na tvojim grudima.. lupa ti srce, i moje ga prati.. jasno ih čujem..
A onda opet tišina, mir, ne čuje se nista, kao da je odjednom opet sve utihnulo, kao i da su srca stala.. napinjem se da čujem bar nesto.. osećam tvoju ruku ide preko moje kose niz kičmu do kuka i opet nazad sve do temena.. ponavljaš taj potez kao opijen.. Ne mrdam se ,bojim se pokvariću nešto, oči i dalje držim zatvorene, lepo mi tako.. osluškujem.. ništa, mir .. samo u daljini talasi udaraju o stene.. čujem dobro poznati stari huk mora.. čujem ga sve jasnje.. more..izgleda da je i ono večeras nemirno
